Makedonsko-nemački spisatelj Savo Kostadinovski život je posvetio delima u kojima preovladavaju ljubav prema rodnom kraju i najmlađima. U Skoplju je sa njim razgovarao Ivan Kalauzović.
Obišao je svet, a srcem ostao u svom Gornjem Botušju kod Makedonskog Broda, u istorijsko-geografskoj oblasti Poreče. Između Severne Makedonije i Nemačke, u kojoj živi od 1971. godine, Kostadinovski je popločao put sa preko sto pedeset knjiga kojih je autor: sto deset za decu i četrdeset jednu za odrasle.
Literarni talenat je, kaže, nasledio od oca Sergeja, vojnika, koji je pisao poeziju i boračke memoare sa Sremskog fronta, pa je rano uplovio u poetske vode: „Svoju prvu pesmu pribeležio sam kao trinaestogodišnjak, za domaći zadatak, povodom skopskog zemljotresa 1963, u kojem sam povređen. Za vreme služenja vojnog roka pisao sam poeziju prikladnu za čitanje u duhu obeležavanja tadašnjih državnih praznika, poput Dana Republike. Podučavao me je život, bez nekog reda, a bio je vrlo interesantan.”
Istovremeno, u uniformi JNA, radio je na romanu „Tri veka”, koji govori o istoriji porodice Kostadinovski i kroz koji je protkana i priča o makedonskoj prošlosti. Pradeda Kostadin i deda Damjan ključne su figure njegovog familijarnog nasleđa: „Vojvodi kapetanu Kostadinu posvećena je slavna pesma ’Slušam kaj šumat šumite’. Temom rodnog kraja i otadžbine sam oduvek bio inspirisan i sa zavičajem stalno u sazvučju. O njemu govore moje knjige sa dušom bliskim toponimima u naslovima.”
Iako stvara i poeziju i prozu, prednost daje stihovima: „Tokom studentskih dana u Kelnu počeo sam da, pored dečje, pišem i poeziju za odrasle… i to na nemačkom jeziku. Ona je tek godinama kasnije objavljena jednotomno i dvojezično, na nemačkom i makedonskom.”
Savo je sam prevodio svoja dela, a neretko je i strane kulture približavao našim krajevima. Bio je na skoro svim kontinentima i o tome ostavio svedočanstva: „Posetom Detroitu rođena je zbirka pesama ’Zapisi iz Amerike’, Australiji ’Bliske pesme u dalekoj Australiji’, ali i ’Jedno proleće u Parizu’, ’Jedno leto u Ohridu’, ’Jedna jesen u Londonu’ i ’Jedna zima u Sidneju’… ”
Neprekidno sarađuje sa svojim kolegama iz inostranstva. Član je i makedonskog i nemačkog udruženja pisaca i neumoran je u težnji da pokaže da lepa reč ne poznaje barijere.
Tekst: Ivan Kalauzović
Foto: Igor Banskoliev